Menu
Srpski

Marija iliti priča o izolovanosti univerzalnog iskustva

Draga mama,

Da li se sećaš pokreta Mee too? Sećaš se onda kad je došlo do skandala, jer je mnogo glumica optužilo jednog producenta da ih je seksualno uznemiravao? Da, još 2014, tako je. Sećaš se. Iako je prošlo mnogo vremena, ovaj slučaj ostaje aktuelan, jer se mentaliteti i navike sporo ili uopšte ne menjaju. Vajni je osuđen, a ta presuda ima posebnu važnost, jer konačno nešto postavlja granice u ponašanju, služi kao primer drugim muškarcima, neki će društveni kodovi biti jasniji. Znaćemo šta je u redu reći, pomisliti, uraditi. Ne samo muškarci, već i mi, žene, nekad jednako zbunjene. Nešto razmišljaš, nisi sigurna. Daleko je Holivud kažeš? Jeste, ali se od nečega mora početi.

harvi vajnstin osudjen

Nekad imam utisak, mama, da mi devojke ne znamo šta sve spada u seksualno uznemiravanje i gde treba da podvučemo granice. Ne znamo kako da se ponašamo u određenim situacijama i mnogo dopuštamo.

rodna ravnopravnost

Da nije možda zato što smo naučene da život bez muškarca i nije neki život? Da uspavanu lepoticu samo princ može da probudi, da Pepeljugu samo njen budući dragi može da spase! U međuvremenu je ona samo jedna devojka koja, siromašna i nesređena, kao takva ne može da bude srećna.

Seksualno uznemiravanje

Šta bi ti rekla, mama, šta je to seksualno uznemiravanje? Silovanje? Jeste, naravno, ali to je već kada smo otišli predaleko. Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra navodi za BBC novine koje su sve to forme seksulanog uznemiravanja, jer, znaš, mama, ni ja do skoro nisam bila sigurna šta sve spada pod seksualno uznemiravanje. Sanja Pavlović kaže da je to sve ono što izaziva strah, poniženje, uplašenost, povlačenje u sebe. Zatim dobacivanje, fotografisanje i snimanje bez dozvole, pokazivanje genitalija, pipkanje, grljenje, ljubljenje, štipanje, uporno pozivanje na sastanak uprkos jasnom odgovoru da osoba nije zainteresovana, itd. Shvataš sad da je malo potrebno?

seksualno zlostavljanje

S američkim pokretom Mee too,u Holivudu je došlo do velikih pomaka. Kako? Razgovor se otvara, pomaže se žrtvama, angažuju se advokati za one koji nemaju da ih priušte. Prave se filmovi i serije na ovu temu. Upravo sam završila seriju The Morning Show, prevod bi recimo bio Jutarnja emisija, i serija me je potpuno oduvala. Daje poziciju svakog od učesnika, oštro osuđuje sve one koji su znali, a ništa nisu preduzimali, pokazuje kako se žrtve osećaju, u kojoj meri sebe krive i kakve sve to posledice po njihovo mentalno zdravlje može da ima. Isto tako govori o nemim saučesnicima, onima koji ćute, okreću glavu i misle da ih se to ne tiče. Likovi su kompleksni i ništa nije crno-belo. Tera na razmišljanje.

Znaš mama, kada se desio pokret Mee too, on je dobio na snazi jer se sa Holivuda proširio na celu Ameriku, na ,,obične” žene. Svi su krenuli da pričaju svoju priču. Socijalne mreže su omogućile vidljivost brojnih iskustava i izvukle žene iz izolacije i osećaja da su same, da se nešto tako samo njima dešava. I jedne drugima su pokazale šta je prihvatljivo, a šta neprihvatljivo ponašanje. Pa da, vrlo slično onome što se desilo na mom Instagram profilu nakon priče Mama, ulice su nesigurna mesta, tako je.

U Srbiji, taj pokret nije imao veliki odjek. Ne znam da li zato što se pelcer pokreta rođenog u Americi nije primio zbog kulturnih razlika, zbog našeg, dublje tradicionalnog društva… zbog devojaka koje nisu htele javno da osuđuju… U svakom slučaju jedno je bilo sigurno, nismo bile spremne.

silovanje

Međutim, nevezano za ovaj pokret u Americi, jedna žena se u Srbiji osnažila da prijavi jednog nasilnika. Sećaš se priče o Mariji Lukić, ženi koju je predsednik opštine Brusa, Jutka, seksualno uznemiravao? Da, da bilo je na televiziji. Da, slao joj je svakakve poruke.

Shvataš li ti kolika je njoj hrabrost trebala da bi ga prijavila? Svaka njoj čast, jer je sigurno bila svesna toga da neće biti lako, pokrenula se protiv čoveka koji ima moć u maloj sredini, gde se verovatno svi znaju i lako međusobno optužuju. A zatim je njena priča podstakla i druge devojke i žene, koje su prošle kroz isto, ali želele da ostanu anonimne, da ga prijave. Marija se dugo borila, nije se predala i dala nam svima primer.

marija lukic jutka

Trebalo joj je čitave dve godine pojavljivanja na sudu da se konačno zaključi jedan, činilo bi se svima normalnima, poprilično jednostavan slučaj.

Znaš, mama, u Beogradu je osvanuo grafit ..Danas ga se ne bojim” kao omaž ovim ženama. Na jednom od suđenja, žrtve seksulanog uznemiravanja Jutke, rekle su upravo ovo što je napisano na grafitu. A to je veliki stvar i velika poruka jer strah paralizuje i upravo ima suprotan efekat, žrtve se još više zatvaraju u sebe. Da, u pravu si. Možeš li da zamisliš mama kolika je njima snaga bila potrebna da one kažu da ga se ne boje?! Pa znaš već kako to izgleda kada se čitava armija ljudi skupi protiv tebe i zapreti da nećeš daleko dogurati ako tako nastaviš. Pa pretnje koje su dobijale, ucene čak i smrću, pa otkazivanje ročišta, jer advokat Jutkin ili sam Jutka nisu bili tu, navodno zdravstveni problemi. I sada tri meseca zatvora. Nakon svog maltretiranja, samo tri meseca…

pravda za mariju lukic

A Sećaš se tek onih sramnih scena ispred suda kada je Jutci bilo suđenje? Gomila žena koje se plaše da ne izgube posao i brane jednog predatora. Skupile se i protestuju. Znaš šta je u svemu tome najtužnije? To što mnoge od tih žena ne shvataju ozbiljnost situacije. Možda su i one prošle kroz isto, ali nisu svesne ozbiljnosti toga. Mnoge smo odrastale da verujemo da ruka na dupetu i nije baš nešto tako strašno, desi se, pa prođe, šta sad da se pravi buka oko toga! Da znam, znam da se plaše da sutra neće imati za hleb, da se plaše da ne izgube posao i da im možda cela porodica zavisi od istog. Pa razumem, mama, da je njima glad velika i parče sigurnog hleba je tim ženama važnije od jednakosti među polovima. Reaguju trbuhom za kruhom. A dostojanstvo, mama? Gde je dostojanstvo? A integritet?

Dobro, u redu, Holivud je daleko, zapadna Evropa nam je još nedostižna da bismo se sa njenim pokretima poistovećivali. Ali,

Marija Lukić, heroina novog doba

Hoće li njen slučaj biti dovoljan da se nešto promeni? 

marija lukic brus

Nas je, mama, strah od otkaza, osude, upiranja prstom. Plašimo se da neko ne kaže da smo mi krive. Nekad se i pitamo, jesmo li… Kudimo sebe jer prolazimo u glavi kroz situaciju i pitamo se da li smo mogle drugačije. Da se obučemo, da odgovorimo, da ustanemo i odemo. Ko će nas podržati? Nije lako sebi reći: ,,I ja sam bila žrtva seksualnog nasilja!” Najpre treba sebi priznati pretrpljeno nasilje, zatim treba to prihvatiti, a tek onda o tome i govoriti. I znaš, mama, ti razgovori ne moraju odmah da budu javni. Možemo početi tako što ćemo razgovarati među sobom, pričati sa drugaricama, otvoriti tu temu i krenuti da vadimo stvari. Jer nam je pun kofer, mama, nema više kako da se zatvori, rajsferšlus puca.

Pitaš se zašto više devojaka ne ustane? Zato što smo sigurne da pravda neće biti zadovoljena, pa zašto misliti o tome. Znaš li mama da je Krivični zakon koji je prvi put uvrstio seksualno uznemiravanje kao krivično delo donesen tek u junu 2017. godine? Možeš li da veruješ? Pre 2017. nisu postojale institucije koje od takve vrste nasilja štite. Naravno na stranu sigurne kuće i brojne druge nevladine organizacije. A dokaz da se u institucije, sudstvo i zakon i dalje ne veruje je da je u roku od godinu dana od donošenja zakona podneseno samo 25 prijava. Žene nisu ohrabrene da izađu ispred autoriteta, prijave, ispričaju svoju priču! Pozvane su da ćute i da kriju. Da budu nevidljive. U roku od godinu dana samo su dva slučaja završena i počinioci su dobili uslovne kazne. Ko će otići da ih prijavi ako kazne nisu dovoljno oštre? Svo to maltretiranje, da bi se slučaj razvukao na nekoliko godina i onda da bi se on izvukao. Kažeš neku je lekciju naučio? Da može lako da se izvuče sa nečim što uradi ženi, ja bih rekla, mama…

Ali da, slažem se da je bolje išta nego ništa i da je to samo početak. Da, da u pravu si.

I samo prijavljivanje šalje agresoru poruku da žrtva nije sama, nekome se obratila, verovatno pre prijave policiji svojoj porodici i prijateljima. 

marija lukic

Potrebno je da se svi kolektivno obrazujemo na ovu temu i da razumemo koje je ponašanje dopustivo a koje nije, a zatim i šta u tim situacijama možemo da uradimo. Jer, danas, mi to ne znamo. Svaki put kada pretrpimo seksualno uznemiravanje, mi osećamo da nešto nije u redu, ali ne umemo da jasno i glasno objasnimo šta. Evo, Švedska uvodi u krivični zakon slanje fotografija muškog polnog organa. Znaš, to se zove dick pick na engleskom. Naravno da to muškarci rade, navodno je poprilično često.

pravda za mariju

Od čega početi? Od seksualnog obrazovanja u školama. Znaš li da je trebalo da se uvede pre nekoliko godina i da je jedna organizacija napravila plan i program u saradnji sa ministarstvom, ali su desničari izvršili pritisak i ceo projekat je zaustavljen. Zašto? Pa, zato što su hteli da pričaju o svim vrstama seksualnosti, što su ultrakonzervativci protumačili kao promovisanje homoseksualnosti. Pa da, stvarno je bolje da ovakve teme ostanu tabu, umesto da otvoreno pričamo o nečemu što čini sastavni deo naših života. I to jako važan!

Treba nam pokazivati jake, uspešne, moćne žene. Ako imamo samo muške primere uspeha i moći, nikada nećemo dobiti poruku da mi na tim pozicijama možemo da budemo i u krajnju ruku, da ih zavređujemo. Imamo mi kod nas mnogo primera uspešnih žena, ne moramo da tražimo po inostranstvu. Pregledati gradivo mnogih predmeta i videti šta možemo u njemu da promenimo. Dati ličan primer. I neće se ovo sve rešiti sad odmah, potrebno je vreme, smena generacija. Ali od nečega moramo da počnemo.

Evo kako bismo započele neko opšte obrazovanje u kome devojčicama i dečacima dajemo primere jakih žena, daću ti primere iz knjige Kakva ženska, Jelene Mitrović i Sonje Bajić. One su prikupile informacije o našim ženama koje su bile vrlo uspešne, a o kojima danas znamo vrlo malo ili u najvećem broju slučajeva ništa.

Da li si čula za Danicu Tomić? Ona je bila jedna od prvih pilota (pilotkinja?) na našem području, jedna od 4 koja je 1932. diplomirala u klasi sa još njih 3. A danas, 2020. i dalje na tu profesiju gledamo kao na mušku. Hej, mama! Skoro čitav vek kasnije!

Zatim znaš li da je Pop Ćiru i Pop Spiru ili film Orlovi rano lete režirala žena? Sofija Soja Jovanović. Zatim Neda Božinović, politička radnica i feministkinja. Pa Katarina Popović Midžina, autorka prvog kuvara… Zaista ih je mnogo, a i verujem da su ove dve autorke napravile izbor, a ne da su navele sve sprkinje vredne pomena. Daću ti knjigu, da, imam je.

Za kraj ti ostavljam video iz emisije 24 minuta sa Zoranom Kesićem, gde Marija priča o svojoj borbi.

Do sledećeg pisma,
Voli te tvoja ćerka,
Biljana

No Comments

    Leave a Reply