Nikolinu verovatno znate preko njenog profila Kritički, koji vrlo često ostavlja opor ukus, tera na razmišljanje i ogoljava one probleme za koje smo svesni da su tu, ali nam je lakše da jednostavno o njima ne razmišljamo.
Od bavljenja odlivom mozgova, preko nasilja nad ženama i decom, ali i muškarcima, do toga na koji način se meso prerađuje u velikim industrijama, spektar tema kojima se autorka profila kritički bavi veoma je širok. Ono što je sigurno je da bi sve teme bi trebalo jednako da interesuju sve ljude, bez obzira na pol.
Osim njenih ličnih planova i snova, interesovali su me njeni brojni stavovi na razne teme o kojima sam želela da popričam sa nekim. Ovaj intervju je upravo takav, dve feministkinje (čini mi se obe u progresu) ćaskaju o njima važnim stvarima.
Šta ćeš biti kad porasteš?
Skoro sam videla poster u metrou u Francuskoj koji kaže da sa 15 godina mnogo bolje znamo šta želimo da budemo kad porastemo, nego kada zapravo dođemo u odraslo doba. I čini mi se da je ovo istina… Možda 15 nije cifra sa kojom svi mogu da se poistovete, ali ima nečega u detinjstvu, periodu kada razmišljamo bez opterećenja, stega i očekivanja drugih. I možda je baš tamo negde ključ za odrasle osobe koje se osete izgubljeno na ovom putu zvanom život i ne znaju gde i šta dalje. Možda baš treba da se vrate maloj sebi i prisete se šta je ona mlađa verzija nas želela. S tom mišlju, to pitanje sam postavila i Nikolini, čiji odgovor ni malo ne iznenađuje i zapravo daje uvid u to odakle potiče njena današnja borba.
,,Smjenjivale su se dvije želje (uglavnom). Htjela sam da budem nastavnica književnosti, jer sam književnost uvijek smatrala najpotrebnijim i najvažnijim predmetom – prvenstveno jer te uči da analiziraš, zaključuješ i razmišljaš. Moje nastavnice književnosti sam gledala kao žene koje rade jako važan posao za cijelo društvo. Bilo je i perioda kad sam mislila da ću se posvetiti pozorištu, ali i to je nastalo iz ljubavi prema književnosti i pisanju.
A želja koju jednako jasno pamtim vezana je za voditeljski posao, i to svoje emisije. Samo su se godinama žanrovi te zamišljene emisije mijenjali, ali svi su bili u svrhu ljudi – ili da ih nasmiju, ili nauče, ili oboje.”
U iščekivanju Nikolinine emisije, ona kaže da je skoro završila Savršenu dadilju od Lejle Slimani i da joj je žao što nije više pratila na časovima francuskog jezika, kako bi knjigu mogla danas da pročita u originalu. Za svoje postove na odabranoj društvenoj mreži sprema se preko upravo te iste – Instagrama, ali i TikTok-a, Research gate-a. Dodaje da joj ljudi kažu kad se nešto važno desi, ali i da ona sama posmatra dešavanja i ljude oko sebe na osnovu čega dobija ideje za svoj sadržaj.
Nikolina je svoj prvi lični Instagram profil otvorila ,,kasno”. Pod tim kasno misli, u odnosu na svoju generaciju, jer su svoj profil na ovoj društvenoj mreži već svi vršnjaci uveliko imali. Odmah je primetila da ljudi oko nje komentarišu druge devojke tj. devojčice, i svode ih na delove tela.
,,Pamtim drugaricu koja mi je na svom feedu pokazivala jednu djevojku i kako izgleda u kupaćem, komentarišuću joj djelova tijela. Sjećam se kako mi je to tada bilo čudno, razmišljala sam da li treba da primjećujem kako neko izgleda u kupaćem, i još to komentarišem kao nešto ,,lijepo” ili ,,ružno”? I od čega treba da zavisi kako ću komentarisati?”
Tek sam kasnije naučila o komofodifikaciji i hiperseksualizaciji ženskog tijela, a da ,,pozitvni” ili ,,negativni” komentari zavise od toga da li se žensko tijelo uklapa u trenutni standard ljepote.
Društvene mreže
Društvene mreže su neosporno donele brojne promene. Sada svako ima svoj mali medij, što omogućava demokratizaciju informacija i da na više različitih načina pristupimo istoj vesti. Ali koliko je ova demokratizacija dobra, toliko je i problematična, jer imamo brojne probleme iskrivljenih slika o sopstvenom telu najviše tinejdžerki.
Elem, internet je mesto odakle su počeli brojni veliki pokreti koji iz srži menjaju društvo. Jedan od tih pokreta je svakako onaj gde žene istupaju i više govore o proživljenom nasilju. Dok se mnogo komentariše po internetima i raznim društvenim mrežama, interesovalo me je Nikolinino iskustvo sa pričanjem među drugaricama. Da li se reč oslobodila i u ženskim krugovima gde žene o ovim temama pričaju i na kafi?
,,Da, i to na ličnom primjeru mogu da potvrdim. Baš kad su bila #nisamprijavila iskustva, privatno su mi se javillo par drugarica, i počele smo jedne drugima da pričamo zašto nismo prijavile. Inače mi se više puta desilo da započnem neku temu online, a da neko ko me poznaje to vidi, i ispriča mi svoje iskustvo sledeći put kad se vidimo.
Jeste važno da se riječ oslobodi, ali isto pada teret sa srca kad pronađemo utočište u bliskoj osobi. Ovo drugo nije kadgod moguće, ali u trenucima kada jeste, ne treba posustajati.”
Algoritmi, koji se bore za našu pažnju, imaju tendenciju da stvore svetove u koje nas ubace i čine da mislimo da postoji samo ta strana i naivno mislimo da svi imaju isto mišljenje kao i mi. Uvuku nas u vir i vrte nas kao oko malog prsta. I dok mi mislimo da stvaramo neka kritička mišljenja, algoritam se sladi time što se mi više ni ne trudimo da isplivamo. Tako stvaramo crno-bela mišljenja, odbacujemo mogućnost toga da postoje nijanse, i zaboravljamo kako da razgovaramo i uvažimo tuđe suprotno mišljenje. Ali možemo li biti u sredini?
,,Ako je neko u sredini kad su ljudska prava u pitanju, onda smatram da više naginje ka tome da ne želi da ih poštuje i ne želi da pomogne. To je jedina tema gdje mislim da nema debate i mišljenja, već samo vrijednosti kojima potencijalno možete ugroziti druge ljude.”
Nikolina ovde upravo misli na feminizam i na to da li jesi ili nisi feminista ili feministkinja. Nema sredine. Ali je važno naglasiti da možemo biti i da svakako jesmo različiti tipovi feministkinja. Nije moj isti feminizam kao tvoj, ili moj jedne žene sa Balkana, kao jedne crnkinje iz SAD-a, bogate belkinje iz Nemačke ili jedne Avganistanke. Jednostavno su konteksti previše različiti da bismo imali sve zajedničke tačke. Ne moramo čak ni ići toliko daleko. Nije tvoja komšinica isto proživela i ne mora biti na isti način feministkinja, ali može i trebalo bi da bude, borkinja za ljudska prava. I tu je ta dodirna tačka oko koje bi svi trebalo da se složimo. (Više upravo o ovome možete pročitati ovde.)
Što me podseti na citat Eme Vatson. Parafraziram:
Ako misliš da žene nisu manje vredne od muškaraca, ti si feminista ili feministkinja.
Simple as that!
View this post on Instagram
Elem… Koristim ovu priču da Nikolini postavim pitanje jedne čitateljke, a to je: Koje bi feminističke knjige preporučila? Bel Huks joj odmah pada na pamet, jer je kratka, konkretna i koncizna, a dosta priča o klasi koja je ključna u priči o feminizmu, ali to često zaboravimo. Autorka profila Kritički takođe dodaje knjigu Roksane Gej – Loša feministkinja, jer, nadovezujući se na gore rečeno, ne možemo biti savršene feministkinje. Šta uopšte to i znači? Kako smo sve rođene u patrijarhalnom svetu, i dalje smo u procesu učenja i oslobađanja od brojnih obrazaca. Ova knjiga, posebno u svom predgovoru, se upravo bavi baš ovim pitanje.
Da li se muškarci menjaju?
Još jedna od stvari koja mi zaokipira mentalni prostor je ta da li se, i na koji način današnji muškarci menjaju. Ima li pomaka po pitanju toksične muškosti?
,,Pa ima, ali ne u nekom značajnom broju. Doduše Crna Gora je duboko patrijarhalna, a i Slovenija nije drastično drugačija kad je to u pitanju. Na kraju krajeva, patrijarhat je globalni problem.”
Svako izlaženje iz patrijarhata je izlaženje iz komfor zone, pa ovo često budi ljute protivnike koji to nazivaju ,,kršenjem tradicije i pravih vrijednosti”, ali toga je bilo i ranije – što nije nikako opravdanje već samo objašnjenje našeg mentaliteta.
A kada pričamo o vrstama muškosti, odmah na pamet padaju, a ko drugi nego tate. Mori me kako da bolje približimo tatama da je važno da budu deo odgoja ne samo kroz finansijsko sudelovanje, već i kroz ,,najbanalnije” činove kao što su promena pelene. Ali kako? Kako im objasniti da time dobijaju, da ne gube kako šturo podsvesno misle?
,,Postoji citat ,,Ne bih voljela da budem mama, ali bih rado bila tata”. Autora citata se ne mogu sjetiti, ali jako dobro opisuje očekivanja od roditelja.
I tata treba da bude uključen u odgoj, ali i u trudnoći (emocionalna podrška je tad veoma važna). Prvo je potrebno implementirati roditeljsko odsustvo za oba roditelja (Ovo je veeeeeliki korak i za smanjenje rodnog jaza u platama). Ne treba samo majka da pazi, kupa, oblači i presvlači, a uz to i da sav teret ostalih kućnih obaveza pada na nju.
Pored rušenja ovih patrijahalnih obrazaca, trebalo bi da imamo i bolja prava radnika koja se poštuju, pa da par može odsustvovati sa posla i brinuti o bebi, bez straha da li će ih to finansijski dokrajčiti. (Mada se teško može izvući šta pozitvno iz sistema u kojem se očekuje da radimo najmanje 40 – 48 sati nedeljno, ali to je druga tema).”
Mogu li tate u miru da budu tate?
Trenutno čitam knjigu koja se bavi odgojem dece i razlike koju pravimo još dok su deca u stomaku. Selektivni abortusi su danas vidljivi u broju stanovništva na planeti zemlji, gde više nemamo više žena već muškaraca, kako i dalje, naivno, mislimo. Nikolina, autorka profila Kritički, ima u rukavu odlične primere koji oslikavaju sve ovo.
,,Znam za stereotip da ako je širi stomak, to upućuje na bebu sa ženskim polnim karakteristikama, a ako je uži, na bebu sa muškim. Ima slično vjerovanje i u zavisnosti od toga da li stomak ide ,,ka gore” ili ,,ka dolje”.
A nedavno sam posjetila i jednu izložbu u Podgorici (,,Pjevaj Maro, pjevaj zlato”) koja je baš posvećena crnogorskom opsesijom da imaju sina. Pa su na jednom zidu bili narodni recepti kako dobiti ,,nasljednika”, izmedju ostalog pisalo je: ,,Ako žena postigne orgazam prije muškarca, možete početi kupovati ružičasto”. Ovo dosta govori i o tome kako se gleda na ženino zadovoljstvo.”
Stakleni plafon
Danas ne možemo mnogo čak ni da upoređujemo plate muškaraca i žena jer nisu na istim pozicijama. Kako doći do toga da žene zauzimaju više pozicije? I kada dođu do tih pozicija, kako da se oslobode patrijarhalnih šema i imitiranja obrazaca koje su gledale ceo život?
,,Baš to što si opisala je rodni jaz u platama koji će se smanjivati lomljenjem takozvanog ,,staklenog plafona” tj. nevidljive barijere koje žene sprečavaju da napreduju, bez obzira na kvalifikacije. Npr. od njih se očekuju da budu zaposlene u slabije plaćenim sektorima, pa kako muškarci dominiraju na visokim pozicijama i nameću organizacionu kulturu, ženama je teže da stvaraju formalne i neformalne mreže.
Onda treba raditi na ostalim faktorima zbog kojih se rodni jaz javlja, kako bi se efikasnije sprečavao. Npr. nagli pad zarade žene dešava se nakon prvog djeteta, a uz se od žena očekuje da rade sav rad u domaćinstvu, pa i u vaspitanju djece.”
Ovo je nemoguće dostići bez kritikovanja i rušenja patrijarhalnih normi.
View this post on Instagram
Istopolni brakovi u Crnoj Gori
Bez obzira na to što su istopolni brakovi sada dozvoljeni, i dalje nema mnogo parova koji se venčavaju u Crnoj Gori. Na koji način se može raditi na njihovom uključivanju u društvo? Kada ćemo se navići da vidimo istopolni par kako se drži za ruke na ulici ili ljubi i neće nam biti strašno ili čudno?
,,Mediji se mogu iskoristiti kao dobar alat, ali ne samo tokom Mjeseca ponosa i ne samo površno, već stvarno pristupiti toj temi detaljno i iz korijena, jer su kod nas istopolni parovi potpuno demonizovano.
Normalizovati priču o seksualnosti, rodu i polu kroz obrazovanje. A i roditelji igraju tu veliku ulogu. Ko zna koliko ljudi ne živi svoj život onako kako ne želi iz straha šta će roditelj reći ili uraditi.”
Deca influenseri
Kako ima sve više dece koji postaju influenseri, brinu me prava te dece koja su potpuno zanemarene. Svet se brže menja nego što se to dešava sa zakonima jedne zemlje. Jednostavno zaostaju. Često se pitam kakve će negativne posledice na njihovo odrastanje da ima upravo ovakva izloženost koju još uvek ne umemo da merimo?
,,Jedan period sam se baš zanimala za tu temu. Djeca influenseri ili djeca roditelja influensera su jedan sociološki fenomen koji će se tek izučavati. Ova tema me zainteresovala kad smo na fakultetu komentarisali istraživanje u kojem je većina američkih osnovaca rekla da bi, kad porastu, htjeli da budu poznati (youtuberi uglavnom). A samo par decenija prije toga, prvi odgovor je bio – astronaut/kinja.
Pojava ,,djece influensera” se može smatrati i jednom vrstom eksploatacije jer dijete od 7 godina nije svjesno dugoročnih implikacija takvog izlaganja javnosti, a svakako se stvaraju saradnje sa kompanijama i brendovima u ime tog djeteta.
Gledala sam i snimke jedne djevojke koja je odrasla sa majkom blogerkom, i pričala je kako jako često nije pristajala da se slika/snima za njen sadržaj, ali majka ju je tjerala i napadala dok ne pristane. Tu se pokreće i ,,sharenting” tema jer roditelji često nisu svjesni digitalnog otiska koji ostavljaju djeci, iako ne rade to iz loše namjere.”
Kritički, profil koji dobija priznanja
Nikolina je i dobitnica nagrade za žensku hrabrost koju joj je skoro dodelila kompanija Avon. Ona kaže da joj ova nagrada predstavlja divno priznanje koje joj je došlo u trenutku kad joj je najviše bilo potrebno jer je prolazila kroz manje lep period. Ali je svakako izuzetno zahvalna kad god neko vidi nešto značajno u njenom Instagram profilu.
Da Kritički ima magični štapić
Sve mi borkinje i borci za ljudska prava imamo želju da nekad imamo magični štapić koji će doneti neku bržu promenu, jer se, iako se stvari menjaju, mnoge promene dešavaju poprilično sporo. Zato me je interesovalo šta bi Nikolina uradila da ima magični štapić.
,,Istog trena bih otklonila siromaštvo. Zemlja ne pripada samo bogatim pojedincima, nego svima nama, i svi treba da imamo mjesto gdje živimo, pristup vodi i hrana. Planeta svakako ima dovoljno resursa za sve ljude. Nevjerovatno mi je da toliko nas živi od plate do plate, u kreditima i stalnoj brizi da li će imati za kiriju i račune naredni mjesec. Niko to ne zaslužuje, a razlika između bogatih i siromašnih veća nego ikada.
Uz to, siromaštvo vidim kao feminističko pitanje. Npr. mnogo žena preživljava ekonomsko nasilje od partnera ili su ekonomski zavisne od njega. U trenutku kad žele da ga napuste, one ne mogu sebi to da priušte. Zamislite kad ne možete da priuštite da odete od nasilnika, a ne dobijete adekvatnu pomoć od sistema, šta onda?
Na mladima svet ostaje
Nikolina je svoje osnovne studije završila u Sloveniji, a kako mnogi psiholozi kažu, godine do neke 25 su ključne za pronalaženje sebe, svog identiteta, a život u inostranstvu svakako utiče na sve ovo. Ona i dalje ima planove kao ona mala Nikolina koja je maštala o svojoj emisiji. Volela bi i da snima dokumentarce, da radi u sferi medija i ljudskih prava. Kako se već oprobala u pisanju scenarija, volela bi da napiše još neki i da bude uključena u snimanje filmova.
Mislim da ovo govori u prilog njenoj zrelosti, koja je opipljiva i koja iznenadi kada čujete koliko ona ima godina. Upravo mi je ona pokazatelj koliko su mlađe generacije svestrane, svesne i otvorene, na nama je da budemo spremni da ih slušamo. Jer oni prostor već imaju i ne moraju nama ,,odraslima” nikakvu dozvolu da traže.
Velika čast da upoznam Nikolinu, da sa njom razgovaram i da se s osmehom na licu podsetim da Na mladima svet ostaje!
No Comments