2017. godine u Francuskoj vođeno je nezavisno istraživanje koje je imalo za cilj da otkrije da li su tamponi štetni, i, ako jesu, koje supstance čine da oni to budu.
Naime, dokumentarac Tampon, notre ennemi intime – Tampon, naš intimni neprijatelj, došao je do velikog auditorijuma zahvaljujući prikazivanjem na nacionalnoj televiziji i zaista poljuljao čitavu Francusku. Ili barem onu ženskog pola. Upravo je on bio jedan od najvećih razloga za to da žene u Francuskoj promene svoje menstrualne zaštite i počnu da razmišljaju o alternativama.
Dokumentarac se najpre bavi otkrivanjem štetnih toksičnih supstanci, odakle one dolaze, kako nastaju i kako dospevaju do tampona. Zatim koje sve posledice žene mogu da pretrpe upravo zbog tih toksina, do kojih bolesti može da dođe i kojih poremećaja u našem endokrinom sistemu. Ali ne samo to. Istraživanje predočeno u ovom dokumentarcu bavi se i time kako su se stvorile brojne struje koje žustro brane kompanije koje prave tampone i menstrualne uloške. Jer, zamislite samo koliko te kompanije zarađuju, ako imamo u vidu koliko žena ih kupuje na mesečnom i svetskom nivou. Neće se one tek tako odreći velike zarade.
Tekst na engleskom možete pročitati ovde.
Da li su tamponi loši za vas?
Jedna žena koja koristi tampone, tokom svog života i menstrualnog ciklusa iskoristi oko 11.000 tampona. Ovo se može reći i o menstrualnim ulošcima, jer su sastav i korišćenje vrlo slični. Do vrlo skoro, kompanije koje su bile zadužene za njihovo pravljenje odbijale su da stave njihov sastav na kutiju tampona. Znamo šta se nalazi u našim kozmetičkim proizvodima, lekovima, hrani, ali ne znamo od čega su napravljeni tamponi i menstrualni ulošci. Ono što ne razumemo je da su oni poput lekova. Tampone stavljamo u naše izuzetno upijajuće vagine. Mislite li da menstrualna krv jednostavno dolazi na tampon i da ne može biti i obrnuto? Toksini i hemikalije koje se nalaze unutar tampona takođe mogu ući u naš krvni sistem. Pomislite samo na vaginalete, njih stavljamo u vaginu jer ih ona lako upije, zar ne?
Šta je sindrom toksičnog šoka
Ali počnimo iz početka. Ova studija je zapravo i nastala jer posledice neredovnog nemenjanja tampona mogu biti fatalne. I samo odmah da razgraničim neke stvari. Ne treba žene da se krive jer nisu na vreme promenile tampon. Tamponi treba da se krive jer sadrže štetne materije. Tačka.
Jedna od najtežih bolesti uzrokovana tamponima, odnosno materijala iz istih, svakako je sindrom toksičnog šoka. Sindrom toksičnog šoka je retko, ali po život opasno stanje uzrokovano bakterijom Staphylococcus aureus. Ova bakterija postoji kod 20 do 30% žena i ona, ukoliko se ne umnoži u nenormalnim količinama, nema negativne posledice po naše telo.
Međutim, ukoliko se tampon drži duže nego što je to dozvoljeno, ova bakterija može da se razmnoži uđe u telo i oslobodi toksine u krvi i proizvode generalizirane infekcije. Toksini koji prelaze u krvotok i imunološki sistem počinju da reaguju gotovo odmah i ako se ne otkriju dovoljno brzo, organi počinju da otkazuju i žena može da umre.
Ovom bolešću mogu biti pogođeni i muškarci i deca. Iako je bolest dosta retka, ona je vrlo opasna, posebno zato što doktori nisu uvek u stanju da je brzo i lako prepoznaju, a mora odmah da se reaguje.
Prvi slučajevi sindroma toksičnog šoka
Prvi slučajevi sindroma toksičnog šoka dogodili su se u SAD 1983. godine kada je kompanija Rely odlučila da svoje tampone u potpunosti napravi od sintetičkih materijala zbog boljeg upijanja. Rekli su da ga žene mogu ostaviti u vagini do 5 dana! Budući da su mnoge žene poslušale njihov savet, njih oko 100 umrlo je od posledica sindroma toksičnog šoka, a nekoliko hiljada je pretrpelo teške posledice. Nekim ženama su noge bile amputirane, druge više nisu mogle da imaju decu, dok su mnoge imale različite posledice na opšte zdravlje.
Kompanija je tužena nakon ovog incidenta i jedna od presuda nakon suđenja je bila ta da su morali na kutijama tampona da stave čuvene kapljice. Da, odatle dolaze kapljice nacrtane na kutijama. Ali pazi sad ovo! Što tampon više upija, to je opasniji po ženski organizam i treba ga držati unutar vagine kraće. Kapi na kutijama predstavljaju odnos između uložaka ili tampona i sindroma toksičnog šoka. Dakle, što više kapljica, to treba kraće tampon ili menstrualni uložak da se drže.
Da li ste ovo znale? Ja sam lično mislila da kapljice znače da tampon ili menstrualni uložak mogu koristiti kada mi jače teče, ali ne nužno na kraći vremenski period. Više kapi zapravo znači da postoji više supstanci koje mogu izazvati brojne probleme. Ako imate ovu vrstu bakterija u svom telu, to znači da ne bi trebalo da koristite tampone koji više upijaju. Ili jednostavno da budete izuzetno obazrive i da ih zaista menjate na dva sata.
Manekenka Loren Vaser (Lauren Wasser) je bila jedna od žrtava sindroma toksičnog šoka. Njene noge su otkazale jer je kasno dijagnosticirana. Prvo je izgubila jednu nogu, a onda, i drugu. Ona se danas vrlo aktivno bavi podizanjem svesti o ovoj smrtonosnoj bolesti i zahvaljujući medijskom izveštavanju o njenoj situaciji između 2012. i 2017. godine počele smo na svetskom nivou da postavljamo pitanja u vezi sa našim menstrualnim zaštitama. Međutim, čini se da nikad nije dovoljno.
Voir cette publication sur Instagram
Šta su pronašli u tamponima?
Dakle, vratimo se ovoj studiji zlata vrednoj!
Studija je rađena na 6 najvećih marki tampona koje se lako mogu naći u svim supermarketima u Francuskoj. Da se razumemo, radi se o istim markama koje se mogu naći i u Srbiji. Dokazano je da se u tamponima nalazi od 20 do 30 štetnih hemikalija. Tu su sintetička vlakna, kancerogene supstance i endokrini disruptori. Ne samo da tamponi nisu napravljeni od čistog pamuka, već se sastoje od 90% plastike.
Udahnite i izdahnite, biće vam zasigurno makar malo lakše.
Važno je razumeti da proizvođači ne stavljaju direktno toksine u tampone, oni nastaju različitim hemijskim reakcijama kada se želi neki efekat, kao što su bolja, upijajuća moć tampona ili mekoća. Takođe, jedan deo tih pesticida dolazi iz pamuka za čiju se proizvodnju koristi mnogo pesticida. Ovo ih, međutim ne oslobađa odgovornosti koje su vrlo svesni, inače ne bi krili sastojke.
Dioksin
Kako su želeli da saznaju sve u vezi sa određenim toksinima, dakle odakle dolaze, koje je njihovo geografsko kretanje, zašto se oni nalaze u tamponima, kreatori i istraživači su se koncentrisali na 2. Ipak je to francusko istraživanje, a kod Francuza nema odlaska u širinu, već u preciznu dubinu.
Dakle, prvi toksin do koga su došli, bio je dioksin koji se koristi za izbeljivanje tampona.
Loša vest je ta da ga naše telo odlično upija, nakon čega on ide direktno u naše telesne masti i može uzrokovati rak i biti uzrok hormonalnih poremećaja i endometrioze.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji dioksin je jedna od 10 najopasnijih hemikalija po zdravlje. Zbog toga ga je Evropska unija zabranila za upotrebu.
Rediteljka Odri Glogen (Audrey Gloaguen) i njen tim otišli su na Floridu, gde su pronašli odgovore na mnoga pitanja. Fabrika prikazana u dokumentarcu nekada je pripadala vlasnicima Tampaxa, a danas proizvodi celulozu koja se koristi za tampone. Svi najveći proizvođači tampona kupuju celulozu od njih. Celuloza se koristi za upijajući deo uložaka i tampona. Budući da je smeđe boje, ona se izbeljuje hlor dioksidom. Hemijska reakcija tokom ovog procesa stvara dioksin.
Da li dioksina ima više nego što je to dozvoljeno?
1999. godine rađeno je istraživanje kojim je otkriveno da dioksina ima 200 puta više nego što je dozvoljeno. Ta fabrika sa Floride je pri tom dala saopštenje za javnost da elementarni hlor nije koristila za proizvodnju tampona od 1999. Međutim, dokumentarni tim je razgovarao i sa bivšom radnicom ove fabrike, Dženis Bler, uzbunjivačicom koja je mnogo pre ovog intervjua, dobila otkaz. Ona je uspela da dođe do dokumenta koji jasno pokazuju da fabrika još uvek koristi hlor dioksid pri proizvodnji celuloze. Na dokumentu je stajalo koliko toga imaju na lageru, koliko je korišteno, kupljeno itd. u periodu od 2013. do 2015. godine.
Reka koja se nalazi neposredno uz lokaciju pomenute fabrike je treća najzagađenija reka Sjedinjenih Država, upravo zbog ispuštanja dioksina. Sada zamislite naša tela nakon godina i godina korišćenja uložaka i tampona.
Sposobnost vagine da apsorbuje dioksin nikada ranije nije proučavana. Istraživači koji su radili na dokumentarcu su uporedili molekularnu strukturu dioksina sa drugim, sličnim toksinima, vrlo sličnog molekularnog sastava. Zaključak hemičara kojima je poveren ovaj zadatak je da ovaj otrov čak lakše ulazi u žensko telo kroz vaginu nego oralno.
Ftalati
Drugi element za čijim su razotkrivanjem išli je ftalat. Radi se o sastojku koji je kancerogen i zabranjen od strane Evropske unije, dozvoljen samo pod posebnim okolnostima. Ovaj se koristi da plastična unutrašnjost tampona bude mekša.
Nezavisno od istraživanja za ovaj dokumentarac, ali u isto vreme, na Harvardu je rađeno testiranje na 800 žena koje ne mogu da imaju decu u SAD-u. Njihova polazna tačka su bili upravo ftalati. Uvideli su da upravo oni imaju veze sa problemima začeća i neplodnosti. Otkrili su da visoki nivoi ftalata tokom menstruacije mogu izazvati pobačaj.
U dokumentarcu pokazuju naučnicu sa Harvarda koja govori o tome kako ftalati imaju itekako veze sa problemima plodnosti kod žena, ali da nisu ustanovili odakle oni dolaze. Ono što su znali je da ih žensko telo više upija i da im je podložnije tokom menstruacije. Zlata vredan je bio momenat kada im režiserka kaže da su ovu supstancu našli u tamponima. Da ste samo videle lice naučnice sa Harvarda!
Meni je lično pokazatelj da je koncentracija svega štetnog u menstrualnim ulošcima i tamponima visoka i da svakako tu ima nečega što meni ne odgovara to što sam, dok sam ih koristila, imala puno problema u vidu svrabova, mikoza, poremećene vaginalne flore.
Bilo je žena koje su se zapitale
Nel Van Dijk, članica Evropskog parlamenta u Holandiji 1998. smatrala je da nema dovoljno upozorenja na kutijama ili pak u medijima o opasnostima iz tampona i uložaka. Njen zahtev da se sastav proizvoda stavi na kutije, bila je odbijena. U Evropskom Parlamentu kraj XX veka.
Iste godine i aktivistkinje u Francuskoj traže od parlamenta da obaveže proizvođače tampona da pokažu od čega su napravljeni. Parlament takođe odbija.
Danas je situacija drugačija. Mnoge kompanije su pristale da stave sastav, međutim koliko je od tog sastava nama zapravo razumljivo ukoliko nismo hemičarke? Da vam je neko pre čitanja ovog članka rekao da ima dioksina u tamponima, šta biste pomislile? Da li biste znale šta je to uopšte i koje smetnje i opasnosti može da proizvede?
Manipulacija sa načinom na koji pokazuju menstruaciju
Ove kompanije se već jako dugo u svojim reklamama igraju sa tabuima. Nisu ih oni stvorili, ali su se vrlo pronicljivo i svesno poigravali sa njima, u potpunosti ih podržavajući i pojačavajući stigmu oko menstruacije. Jer zašto? Ako se stidimo naše menstruacije, stidećemo se i da javno postavljamo pitanja u vezi sa njom, ali i da zahtevamo transparentnost.
Dakle, u reklamama su žene uvek izuzetno čiste, nose belo, žele da menstruaciju asociramo sa ženstvenošću. Naveli su nas da mislimo da je naša krv nešto prljavo, pa je zato prljava i žena koja ima menstruaciju. E zato je važno da koristimo bele i samo bele uloške i tampone. Da li ste ikada videle uloške i tampone koji nisu bele boje? Ne računam one koji nekada imaju šare.
Osim štetnosti tampona
Jednako vredno kao i saznanje koji se toksini nalaze u tamponima je svakako shvatanje kakva pitanja treba da postavimo kada su u pitanju moćne industrije zadužene za našu menstrualnu zaštitu.
Ono što me je posebno pogodilo je da, iako se tamponi i ulošci u velikoj meri koriste, vlade ili druge službe koje bi trebalo da štite najpre naše zdravlje, a zatim i naša (potrošačka) prava, nikada nisu bile dovoljno zainteresovane za sprovođenje studija ove vrste. Ima li to veze s time što smo žene i što se na pozicijama moći i tamo gde se donose odluke o tome koja vrsta projekta će se finansirati sede muškarci? Da li bi tamponi i ulošci bili toliko ispunjeni toksinima, ali zatim i velom ćutnje da ih koriste muškarci?
Završiću vrlo moćnim rečima režiserke dokumentarca:
Tamponi i menstrualni ulošci su postali simbol emancipacije koji ne bi trebalo da postane uzrok nazadovanja. Mi žene koristimo ove proizvode decenijama, a ipak, koliko god to ludo zvučalo, malo se ljudi usuđuje da dovede u pitanje ovaj proizvod. To je verovatno zato što su se proizvođači pametno poigrali tabuom oko menstruacije kako ne bismo želeli da znamo više.
režiserka Audrey Gloaguen
No Comments