Draga mama,
Znaš li da je menstruacija bila mnogo manje zastupljena nego što je to slučaj danas? Žene su bile mnogo češće trudne, a i dobijale su menstruaciju mnogo kasnije. Procenjuje se da su u XVIII veku, devojke dobijale menstruaciju sa 16 godina. Tako da su žene, umesto da imaju menstruaciju oko 450 put u toku života, kao što je to slučaj danas, imale samo oko 100 puta.
Razlog za to? Zahvaljujući poboljšanju ishrane, žene danas imaju češće menstruaciju, jer su zdravije. Imaju veći balans u telu. Podrazumeva se da ovde pričamo o zapadnom svetu ili zemljama gde nema gladi i gde imamo taj luksuz da se hranimo makar tri puta dnevno. Kad pomislim da je to luksuz! Zamisli! I još kad se žalimo jer smo dobile, a zapravo je to znak da se civilizacijski ipak nešto odigralo u korist žena.
E, a pazi sad i ovo! Hormoni u hrani učestvuju u tome kada će neka devojčica dobiti. Postoje istraživanja koja pokazuju da devojčice koje jedu više mesa, dobijaju ranije, najverovatnije zbog hormona u mesu, dok one čija je ishrana zasnovana na ribi i povrću, dobijaju nešto kasnije.
Menstruacija kroz istoriju
Nemamo baš uvid u to šta su žene koristile kako bi se zaštitile u praistoriji. Znamo da su neka plemena praktikovala da ženu izoluju kada ima menstruaciju, što je i danas slučaj u nekim zemljama kao što su Indija i Nepal. Dakle, žena bi išla u posebnu prostoriju i krvarila direktno na zemlji.
Već za Antičko doba znamo! Žene su u nekim zemljama koristile morske sunđere kao tampone. Stavljale bi ih direktno u vaginu. U Egiptu su na šipčicu od drveta stavljale komad lana i zatim to koristile kako bi sakupljale menstrualnu krv. U Rimskom carstvu korišćena je vuna, u Japanu je korišćen papir, dok su u Indoneziji vlakna od povrća služila da se od njih napravi uložak. U Antičkoj Grčkoj je menstrualna krv pažljivo skupljana kako bi se dala boginji Artemidi, kako bi žene dobile njenu zaštitu i kako bi im podarila plodnost i omogućila lak porod.
Zanimljivo je, mama, da, kako smo gubili bogove, time i boginje, jelte, na menstruaciju smo počeli da gledamo kao na nešto prljavo. Kako gubili? Pa mislim, kad smo prešli sa politeističkih na monoteističke religije. Ovaj muški bog kao da nije naš, mislim svih ljudi, nego ispada da je doslovce muški za muškarce. Pa ne, ne idem opet u neku dubiozu. Ali zašto bi se menstruacija odjednom percipirala kao nešto gadno? Došlo je muško doba, a sa njim i potreba da se žena unizi, te je menstruacija upravo poslužila za ovo.
A znaš li kad je otkriveno šta je ovulacija? Sredinom XIX veka!!! Zato pre toga toliko nagađanja odakle dolazi menstruacija, zašto, kako se prave bebe i sve vezano za reproduktivne organe. Dosta kasno… Mada, meni se čini da smo razvitkom nauke i razuma, oduzeli intuiciji i nekim drevnim saznanjima, mnogim izgubljenim zauvek.
Elem, u srednjem veku, u zavisnosti od zemlje, na menstruaciju se gledalo na različite načine. Neki su smatrali da su žene, koje imaju menstruaciju, u stvari veštice, da nešto nije u redu sa njima. Dok je u drugim zemljama imati menstruaciju bio znak plodnosti.
Da li si ti, mama, čula za slobodan i instinktivan odliv? Ekofeministkinje su… Šta? Ko su ekofeministkinje? Žene koje veruju u to da je patrijarhat pogubno uticao istovremeno na prirodu i na žene. Na ekologiju upravo jer nije dozvolio da se žene mešaju u razvitak tehnologije, ljudske vrste, itd. Vrlo zanimljiv koncept koji itekako ima smisla, ali o tome nekom drugom prilikom. Gde sam ono stala? Aha, slobodan odliv… Dakle on podrazumeva da zaustaviš odlivanje krvi i da onda mišiće opustiš kada odeš do toaleta i tada oslobodiš svu krv. Tako ti ne treba nikakva zaštita i gomila tampona i uložaka koji mogu biti opasni po zdravlje žene i koji zagađuju planetu. E pa, u srednjem veku su žene to radile. Ne mogu ni da zamislim jačinu njihovih pelvičnih mišića! Žene na selima imale su posebnu suknju koju bi nosile za vreme menstruacije i njome se prosto brisale, dok su imućnije žene imale izrađene posebne ,,uloške” od lana, pamuka ili vune koje su uvezivale kaišem. Dakle, nije bio koncept današnjeg vremena, da se nešto stavi u donji veš.
E sad, pogled na menstruaciju se menja isto kada počinjemo na drugačiji način da gledamo na higijenu i kada shvatamo da je higijena pola zdravlja. To je bilo tek krajem XIX veka, tako da u XX veku kreće malo veće razmišljanje kako osmisliti higijenske uloške, mislim koji će zaista biti higijenski, to jest čisti. A XX vek razvija danas tako važnu granu – marketing, te je nekome mudro palo na pamet da će se ulošci prodavati sa dobrom reklamom. Žene dobijaju kupovnu moć, te je neka zaštita od menstruacije, koju imamo jednom mesečno, zvučalo kao potencijalno dobar biznis.
Prve zaštite su nekako ovako izgledale. Zaštita plus kaiš da to fino drži. Ovaj izum je mogao da se kupi sve do 1970. godine!
Prvi ulošci za menstruaciju
A pazi sad ovo! Prvi put da su žene koristile nešto što su bacale, a ne prale, bilo je za vreme Prvog svetskog rata! Bile su to medicinske sestre, koje, kako nisu mogle ništa drugo da nađu, koristile su zavoje, koje su zatim bacale. Firma Kimberly Clark, inspirisana inventivnošću medicinskih sestara, napraviće prve jednokratne menstrualne uloške. Navodno su ti ulošci bili vrlo neudobni, nije postojala instrukcija da se često menjaju, te su bili vrlo vlažni.
Menstrualna čašica
Sećaš se da sam ti pričala da postoji sad ta menstrualna čašica? Zamisli da je ona bila zamišljena zapravo 1869. godine?! Da li možeš da veruješ!!! A tek u XXI veku o njoj zapravo pričamo i mnoge žene su i dalje skeptične. Dakle, dokaz da je za neki proizvod marketing bitniji od samog proizvoda! Početkom XX veka menstrualna čašica marke Tassette što bukvalno znači šoljica, čašica, Leonore Čalmes izlazi na tržište. Šta je s njom bilo, ne znam, ali izgleda da nije imala ludačkog uspeha kad za nju ne znamo danas i kada gledamo na menstrualnu čašicu kao na izum novijeg datuma.
Tamponi
1930. godine, doktor Karl Clivland Has (Carl Cleveland Hass) izmisliće prvi jednokratni tampon – Tampax! Na samom početku su mogle samo udate žene da ga kupe, jer… Smatralo se da može ženama da izazove zadovoljstvo!
Nakon Drugog svetskog rata, sve se mnogo brže menja za žene, one počinju da rade, te im treba neko bolje rešenje za jednomesečni odliv krvi. 1947. jedna nemačka kuća pravi mnogo praktičniji i manji tampon i razvijaju higijenske uloške vrlo slične onima koje koristimo danas.
U Francuskoj, na primer, žene mogu da kupe uloške u supermarketu tek od 1963, dok ćemo sačekati 1970. godinu kako bi ulošci dobili onaj lepljivi deo, kako se ne bi pomerali. 1980. godine stižu tamponi sa plastičnim aplikatorom, dok 1991. marka Nana proizvodi uloške sa krilcima i noćne uloške. Tek 1991…. A koliko je stara civilizacija. Dobro, da, nismo imali tehnologiju kakvu imamo danas, razumem, mama. Ni marketing ovakav kakav je danas, jer je i on od izuzetnog značaja.
E, a reč menstruacija se nije koristila na radiju i televiziji. Ju sramote li! U SAD-u je donet zakon da se skloni zabrana sa reklamiranja uložaka i tampona 1972. Znaš mama onu seriju Prijatelji? E pa Monika, odnosno glumica Korni Koks (Courtney Cox) bila je prva osoba koja je reklamirala tampone 1985. godine. To je naravno bio veliki skandal! Evo ti reklama da je vidiš.
Fotografija žene iz čije vagine viri končić pojavila se u februaru 1995. godine u časopisu The Village Voice u okviru članka koji je govorio o štetnosti tampona. Fotograf Robin Holand je rekao da su ljudi bili šokirani ovom fotografijom. On dodaje da misli da bi reakcije bile iste takve danas. I mislim da je u pravu. Kada se žena vidi kao seksualni objekat, nema problema. Kada treba da se govori o potpuno normalnim stvarima koje su deo naše biologije, dolazi do problema.
View this post on Instagram
Drugo pitanje je pitanje tampona. Za njihovu štetnost se zna jako dugo. Zašto niko ništa po tom pitanju ne uradi i zašto se štetne i kancerogene supstance ne zabrane iz higijenskih uložaka i tampona? Radi se o nečemu što ide direktno na ili u naše intimne delove.
Trebaće da dođe XXI vek kako bismo opet koristile čašicu i kako bi se pojavile menstrualne gaće, kao one koje danas koristim.
Nego, vidiš kako je ekonomska nezavisnost važna za žene! Da su žene bile nezavisne ranije, ulošci bi odavno postojali. Žene bi odavno imale pristup mnogim stvarima koje imamo tek danas, a i ne samo to! Bilo bi sigurno više žena u pravljenju uložaka koje sigurno ne bi stavile plastiku i toksične hemikalije koje nam toliko štete danas. Ali valjda idemo u dobrom pravcu, šta znam….
Tvoja ćerka Biljana
No Comments