Već ste sigurno čuli tezu da feministkinje mrze muškarce. Da žele da unište ,,prave” vrednosti ili porodicu. Možda ste čak i videle u mom reel-u na mom Instagram profilu koje se sve fraze u vezi sa feminizmom traže na Google-u. ,,Feminizam je zlo”, ,,feminizam je satanistički”, ,,ne treba nam feminizam” samo su od nekih bisera. Upravo ove fraze pretražuju na internetu oni koji veruju da je feminizam ružna reč, da feministkinje uništenjem patrijarhata žele da preuzmu moć i postanu superiorne.
Elem, ono što, izgleda, mnogi uporno zaboravljaju je da patrijarhat nije isto što i muškarci.
Feminizam ima razne boje
Naši životi su duboko obojeni patrijarhatom i tradicijom. U njima smo rođene, u njemu su nas vaspitavali, njega dišemo svakodnevno ma koliko se trudile da to bude drugačije. Klitmit sam svakako započela ne pretendujući da sam već postala feministkinja, već s idejom da sa čitateljkama i čitateljima učim. Da budem feministkinja u progresu. Možda ću u tom progresu doveka i ostati, ali je svakako vredno truda pokušati postati prava.
Desnica i levica
Zašto sve ovo pričam? Zato što feministkinja ima raznih. Dok se veliki broj smatra feministkinjama leve orijentacije, tu su i one čije ideje o jednakosti među polovima prolaze kroz političke ideje desnice. Kroz istoriju, vrlo su često feministkinjama desne orijentacije pripadale žene iz visoke klase, one koje nisu morale da rade, jer je plata njihovih muževa bila dovoljna. Njima su se suprotstavljale uglavnom radnice u fabrikama, koje su uz marširanje za svoja prava, želele i branile i prava svih ljudi. Želele su društvo u kome će svi građani imati pristojne uslove za život, pa samim tim su mislile da će se i brojne razlike između muškaraca i žena izbrisati.
Detaljnije o feministkinjama s početka XX veka u članku Prva faza feminizma.
Kroz istoriju, desničarska ideologija se pokazala kao muška. Ona nije uključivala žene u svoj diskurs i time ih je uvek stavljala u drugi plan. Domaćice je trebalo da zaštite ,,prave” porodične, tradicionalne vrednosti i nikako ne misle na svoje profesionalno ostvarenje. Međutim, pre nekoliko godina u Francuskoj, sa dolaskom Marin Le Pen ovo se menja. Imamo žensku figuru iza ekstremne desnice, tako da populistički feminizam izranja kao, ne tako retka, pojava.
Pariska feministička organizacija Nemesis
Pariska feministička organizacija Nemesis, inspiraciju za svoje ime dobila je od osvetoljubive grčke boginje. Osnivačica ovog ultra-desničarskog pokreta Alis Kordije (Alice Cordier) došla je na ideju ovakvog organizovanja zbog velikog broja seksualnih agresija na ulici. I to ne od strane muškaraca, tako generalno rečeno, muškaraca. Žene ove organizacije prebacuju svu krivicu za ova zlodela na ulici migrantima i muškarcima afričkog i arapskog porekla. Vrlo jasno iz ove liste izostavljaju Azijate.
Vrlo ubeđene u važnost društvenog aktivizma na ovu temu, one se ne ustručavaju da svoje jasno definisano mišljenje podele na feminističkim skupovima. Tako se članice Nemesis-a pojavljuju na skupovima koje organizuju feministički kolektivi, koji imaju drugačiju viziju feminizma i aktivizma. One se pojavljuju sa natpisima poput: ,,Keln, Roterdam, uskoro Pariz”, podsećajući na seksualne agresije unutar Evropske Unije, a koje su počinili migranti. Još jedan od slogana bio je: ,,Ćjapa, stranci silovatelji su još uvek ovde”. Da podsetimo, Marlen Ćjapa (Marlène Schiappa) bila je državna sekretarka za rodnu ravnopravnost i borbu protiv diskriminacije u francuskoj vladi od 2017. do 2020. godine. Odvažne, one su se čak pojavile i na skupu u Parizu povodom internacionalnog dana migranata, prošlog 18. decembra, sa natpisom: ,,Francuskinje nisu granice koje se siluju”.
Dakle, kao i mnogi ljudi ekstremne desnice, Alis Kordije prepoznaje migrante kao veliku problematiku današnjeg modernog zapadnjačkog društva. Ova ideja dolazi od političkog diskursa određenih političkih stranki, koje imaju za cilj da zaplaše loše informisano stanovništvo.
Da prikupe političke poene.
Opasnost čuvenih fake news-a drage čitateljke!
Nemesis broji danas više od 14 000 pratilaca na Instagram-u. Njihov sajt vas odmah, pri ulasku, poziva da donirate. Njihov Twitter nalog je preplavljen vestima kao što je ova:
Gde ćete tražiti dnevnu dozu sveže ispečenih vesti, ima veliki uticaj na to kako ćete doživljavati svoju okolinu, menjati svoju svest, a zatim i svet. Jer nije problem samo u tome da li je vest lažna ili nije, već je ovde posebno problematično prikazivanje samo jedne strane.
Feministkinja desnice pristaje na intervju
Alis Kordie je prošlog meseca pristala na intervju za francuski Elle, iako je za nju to svakako bio mač sa dve oštrice. Ogoliti se i dati intervju za časopis koji jasno vuče ka levici, makar onoj feminističkoj. Ova feministkinja ekstremno desne orijentacije za časopis Elle kaže da ona nije rasista, niti ksenofob.
Kordije objašnjava da je kultura silovanja mnogo prisutnija u određenim zemljama, čime želi skoro pa da kaže da je nekim kulturama prosto svojstveno da na ovaj način seksualno napadaju žene. Ona dodaje da statistike pokazuju da je većina agresora u javnom prevozu afričkog ili arapskog porekla. Magazin Elle osporava statistike Kordijee i otvoreno kaže da su pogrešne.
Predsednica aktivističke feminističke grupe Nemesis dodaje da njen aktivizam dolazi i od činjenice da se odsecanje ženskih polnih organa znatno povećao u Evropi, kao i da afrička muzika utiče na promenu muzičkog stila u Evropi i načina na koji se mladi izražavaju.
Ona ima i rešenja! To su zatvaranje granica (kao da ih nije bilo dosta u vreme kovida) i slanje svih ljudi svojim kućama. Ono na šta ona ne računa je da su njihove kuće baš tu odakle ona želi da ih pošalje, jer su mnogi ljudi za koje ona smatra da nisu odatle, zapravo verovatno rođeni u istoj bolnici gde i ona, išli u školu u istom gradu, ako ne i u istom kvartu.
Elle magazin je ocenjuje kao kontradiktornu, jer kaže da je u osnovi njenog aktivizma silovanje jedne žene u Nantu, gradu na severu Francuske, od strane jednog migranta. Međutim Alis Kordije nikada nije htela da popriča sa žrtvom ovog zločina. Isto tako je, po njenim rečima, za njen aktivizam zaslužan #Metoo pokret, koji, iako u osnovi dolazi od bogatih i uspešnih holivudskih glumica, ipak vrlo inkluzivan.
Porast broja feminističkih organizacija
Nemesis nije jedina organizacija ovog tipa. Poslednjih 10 godina nekoliko novih je osvanulo, ali su se vrlo brzo nakon osnivanja raspršile. Za sve njih je karakteristično da su njihove osnivačice i članice uglavnom belkinje, plave kose, neretko plavih očiju, vrlo fokusirane na ženstvenost. Vrlo tipično za zaštitnice tradicionalnih vrednosti i straha od promena. A kako ih Elle naziva: mlade, lepe i fašistkinje.
Feministkinja u ekstremnoj desnici, naravno, ima i u drugim zemljama. I njih, kao i brojne Francuskinje krasi kontradiktornost. Alis Veidel (Alice Weidel) predstavlja ekstremnu desnicu u Nemačkoj. Homoseksualka, udata, sa dvoje dece, ona je protiv feminističkih studija i veliki homofob.
Sličan primer nalazimo nedaleko od Francuske, u Italiji, gde se Đorđa Meloni, narodna poslanica i bivša ministarka u vladi Berluskonija, izjašnjava kao feministkinja, ali je protiv abortusa i protiv homoseksualnih brakova. Čuvarkuća tradicionalnih vrednosti.
Feministkinja je raznih
Svakome svoj feminizam… Svakako da li je desni ili levi, razlike su zaista velike. Levi, barem u teoriji, želi da sve uključi u dijalog, dok desni dosta ograničava slobode jednih zarad prosperiteta drugih. Stavlja nacije u inferiorno-superiorne pozicije.
Ekofeminizam, feministička grana nastala 70ih i 80tih godina XX veka, stoji iza teze da je čovek potlačio u isto vreme ženu i prirodu. Zarad slobode jednih, uništava se prirodno okruženje drugih, jer se oni ,,inferiorni” vide kao manje vredni i kao oni koji treba da se promene. Desničarske ideje počivaju upravo na tome da su neke nacije, uglavnom one kolonizovane, drugih rasa, klasa i religija manje vredne, te s toga treba da budu odstranjene iz predivne bele Evrope. Zapadnjačke vrednosti se uzimaju kao merne jedinice onoga kako bi trebalo da bude, i sve što je izvan tih normi se posmatra kao opasno i manje vredno.
I sada se setite da ljudi kažu da je feminizam zlo i da feministkinje žele da unište muškarce. A zapravo feminizama ima koliko ljudi i ćudi! Ne možemo ih sve gledati kao jedan, ujednačen pokret. U velikoj meri im se razlikuju ideje, stavovi, političke orijentacije, pogledi na svet, otvorenost prema drugim kulturama. Sve ovo moramo da uzmemo u obzir kada razmišljamo o feminizmu kao vrlo složenom pokretu.
Svako ima pravo na svoj feminizam, samo, kao i sve u životu, treba da se dela uz poštovanje prema drugima. Valjda bi to trebalo da bude neko merilo. Ako ugrožavamo drugog onim što radimo, možda onda to i nije tako dobro kao što smo mislili.
Dvaput meri, jednom seci.
No Comments