Feminizam danas u Srbiji, na žalost, ostaje ružna reč. Želela sam da o ovome razgovaram sa starijim generacijama, onima koji, čini se, najviše usporavaju napredak. Da razumem njihov način razmišljanja. da shvatim odakle dolazi toliko negodovanje. U to ime, razgovaram sa svojom mamom kroz formu pisama.
Draga mama,
Pišem ti iz dvadeset prvog veka, onog u koji smo svi polagali nade i mislili da će u mnogo čemu biti bolji i pravedniji. Čini mi se da naša civilizacija u mnogo čemu tapka u mestu, a posebno u priznavanju jednakih prava ženama i muškarcima.
Želim da ti kažem da u meni gori žar koji samo ravnopravnost među polovima može da ugasi. Šta kažeš mama? Načekaću se? Možda i hoću, ali ne skrštenih ruku! U meni sve kulja od besa kada pomislim da danas više miliona devojčica širom sveta ne ide u školu. Mnogo više devojčica nego dečaka. I mogla bi mi reći da se to nas ne tiče, jer u Srbiji nije tako. Možda naše devojčice idu u školu, mama, ali da li one kada odrastu jednako rade neplaćene kućne poslove kao i njihovi muževi? Da li su one podjednako šefovi kao njihovi muževi?
Rodna ravnopravnost
Šta kažeš, ta priča o jednakosti je glupost? Feminizam danas nema smisla? Kako to da ti ne veruješ da jednakost treba da postoji, ti koja je nisi imala i koja si zbog toga vidno patila? Ti koja si se vraćala s posla da nastaviš sa onim kućnim, sa vaspitavanjem dece i tako u krug, bez mnogo, da ne kažem, imalo pomoći? Nisi oberučke prihvatala pranje, peglanje, brisanje prašine dok je tata spavao ili gledao fudbal. Bila si nezadovoljna, nekad džangrizava i ko bi te danas mogao kriviti zbog toga!
A slušaj mene koja kažem bez pomoći… Ne radi se o tome da muškarac pomaže ženi, da tata tebi pomaže, da moj muž pomaže meni, već se radi o tome da kućni posao i onaj oko vaspitavanja dece bude jednako podeljen. Ni deca, ni kuća nisu samo tvoji ili samo njegovi. Jednako su vaši. Šta kažeš, neće on znati jednako dobro kao ti? Ne zna dovoljno dobro da odradi dosadan, neplaćen posao kao što ti to znaš? Nije me tome učio tvoj bes mama! Nisam tvoje suze gledala da bih sada gutala svoje mama!
Feminizam danas
Ono što sada ne razumem jeste zašto se sada slepo držiš neke tradicije kada si mi sama pridikovala da treba da budem nezavisna od muškarca, da imam parče svoga hleba. Uvek svoj novac u novčaniku. Zar se nisi zato neprestano odricala da bi mene školovala?
Feminizam nije tu da uništi muškarce, mama, feminizam je tu da onemogući patrijarhatu da žene tlači, ponižava, smatra ih nižim i manje vrednim, pa čak i ubija. Ne, ne preterujem! Znaš li da svakog drugog dana po jednu ženu ubije bivši ili sadašnji partner?! Isto tako je nasilje na ulici mnogo veće nad ženama nego nad muškarcima. Plašiš li se, mama, jednako noću za mene i za mog brata? Misliš li više na mene nego na njega kada izađem u grad u mini suknji?
Feminizam nije ružna reč
Feminizam, mama, nije ružna reč. Feminizam nije psovka. Feminizam je pokret koji se bori za to da muškarci i žene imaju ista prava. I to je do sada u istoriji najmiroljubiviji pokret. Pa zar ne želiš ista prava za mene i mog brata? Da pojasnim. To znači da moj brat i ja možemo da imamo iste plate ako smo na istim radnim pozicijama, to znači da na jednake načine do tih pozicija možemo doći i da jednake šanse za to imamo. Isto tako to znači da će se naučnici i naučnice više interesovati za bolesti koje su u vezi sa ženskim telom i verovatno pronaći rešenja. To znači, mama, da si mogla lakše da podneseš menopauzu, samo da je više žena bilo u nauci!
Slažem se sa tobom da je onda trebalo drugo ime dati ovom pokretu. Nešto poput jednakoizam. Rodna ravnopravnost je nekako predugačko. Rogobatno. Da, da, jeste, u pravu si.
Zato ću ti, mama, pisati pisma. Pisaću ti o feminizmu, o svemu onome što o njemu učim, jer osećam da na tu temu treba da se obrazujem. I ne samo ja, već i ti, i svi oko nas. Ne, ne sve oko nas, nego svi. I tata, i tetka, i moj muž, i moj brat, i moja komšinica, i tvoj komšija. Ovo nije pitanje žena, ovo je pitanje svih nas.
Tvoja ćerka,
Biljana
View this post on Instagram
No Comments